Одлука о Косову

 

24.07.2010.

El Imparcial

 

Међународни суд правде се коначно огласио поводом питања о једностраном проглашењу независности српске покрајине Косова и Метохије, често називаном једноставно - Косово. Према мишљењу суда, декларацијом о независности није прекршено међународно право. Одлука није обавезујућа, али има политичку тежину и може да послужи као добар изговор за велики број земаља које су признале независност покрајине. До данас је тај број 69 са тенденцијом повећавања. Београд и Приштина су иницирали дипломатску офанзиву како би зауставиле односно подстакле даља признавања.

Одлука је збуњујућа. Самом Резолуцијом 1244, којом је окончан рат на Косову и уведен међународни протекторат над покрајином, предвиђено је да Косово остаје у саставу Републике Србије (резолуцијом је потврђен [...] суверенитет и територијални интегритет Републике Југославије и других држава у региону. Судије Међународног суда су разматрале кршење људских права претрпљених од стране етничких Албанаца, али изгледа да пренебрегавају чињеницу о кршењу истих тих права које су срби претрпели пре, током и након рата на Косову. Суд се скоро не оглашава поводом терористичких аката такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК), избегава коментаре о систематском прогону, искључивању и елиминацији српског присуства на територији под контролом Албанаца, остављајући по страни одговорност међународне заједнице за пропуст да заштити српске мањине на својој територији. Само још на северу, у Косовској Митровици, већинско српско становништво је оријентисано према Београду, а не према Приштини.

 

Такође, поново чујем да се Југославија распала као да ју је погодио неки ласерски зрак. Та стара грешка (или би било упутније рећи лаж?) поново одзвања на радију и појављује се у новинама као да су припадници три генерације југословена гинули за изградњу неке виртуелне државе која је у ствари постојала само у њиховим сновима. Међутим, историја Југославије, земље која је постојала и која је рођена уз велике жртве народа који су платили цену у крви за своју слободу од нациста, је чињеница. То је болна тачка Европе: Југославија, земља Јужних Словена, уништена је. Заједно са њом и модел за који, по некима, није било места након пада Зида. Оно што је почело независношћу Словеније изгледа да завршава независношћу Косова, односно распарчавањем Србије.

 

Можда судије верују да је њиховом одлуком нешто решено. Нису ни свесни колико греше. Многобројна питања и даље лебде у ваздуху: ко је дао оружје за ОВК? Ко је те људе обучавао? Где су били они који су били у обавези да заштите Србе на Косову? Која је и каква одговорност у свему томе на међународној заједници?

 

Одлука Међународног суда правде сада може да дâ крила националистима широм Европе и ван ње. Истина је да је случај Косова без сумње јединствен. Питајте то српске монахиње које данас морају да живе под заштитом међународних снага због константних претњи њихових суседа косовских Албанаца. Сада, да ли је можда неки од националистичких лидера чуо аргументе против позива на земљу и крв? Да ли су их чули националистички лидери 90-их? Нажалост не, стварност нам показује да се методе свршеног чина показују делотворним када су званичне институције и владе превише слабе да се са проблемима ухвате у коштац. Ветон Сурои, члан преговарачког тима Албанаца у Рамбујеу - чувеног покушаја успостављања мира на Косову путем окупације дела српске територије – говорио је да сваки атентат албанаца и српска реакција аутоматски провоцирају интервенцију међународне заједнице и самим тим известан успех сепаратиста. Они су већ познавали методу свршеног чина, имајући у виду слабост друге стране и, нарочито, подршку најмоћнијих сила. У овом случају, Сједињене Државе су подржале пројекат независности косовских Албанаца, али друге важне државе међународне заједнице (Кина, Индија, Бразил и Русија) и даље не признају независност која је проглашена издајом: мир на Косову је постигнут јер је тај део територије остао у границама Републике Србије, а Југословенске границе су остале непромењене. Косово никада није било независна република.

 

У међувремену, националисти широм света трљају руке. Напослетку, упркос свим резолуцијама УН и преузетим обавезама политика свршеног чина, нажалост, даје резултате.

 

Зар не мислите тако?