Odluka o Kosovu

 

24.07.2010.

El Imparcial

 

Međunarodni sud pravde se konačno oglasio povodom pitanja o jednostranom proglašenju nezavisnosti srpske pokrajine Kosova i Metohije, često nazivanom jednostavno - Kosovo. Prema mišljenju suda, deklaracijom o nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo. Odluka nije obavezujuća, ali ima političku težinu i može da posluži kao dobar izgovor za veliki broj zemalja koje su priznale nezavisnost pokrajine. Do danas je taj broj 69 sa tendencijom povećavanja. Beograd i Priština su inicirali diplomatsku ofanzivu kako bi zaustavile odnosno podstakle dalja priznavanja.

Odluka je zbunjujuća. Samom Rezolucijom 1244, kojom je okončan rat na Kosovu i uveden međunarodni protektorat nad pokrajinom, predviđeno je da Kosovo ostaje u sastavu Republike Srbije (rezolucijom je potvrđen [...] suverenitet i teritorijalni integritet Republike Jugoslavije i drugih država u regionu. Sudije Međunarodnog suda su razmatrale kršenje ljudskih prava pretrpljenih od strane etničkih Albanaca, ali izgleda da prenebregavaju činjenicu o kršenju istih tih prava koje su srbi pretrpeli pre, tokom i nakon rata na Kosovu. Sud se skoro ne oglašava povodom terorističkih akata takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), izbegava komentare o sistematskom progonu, isključivanju i eliminaciji srpskog prisustva na teritoriji pod kontrolom Albanaca, ostavljajući po strani odgovornost međunarodne zajednice za propust da zaštiti srpske manjine na svojoj teritoriji. Samo još na severu, u Kosovskoj Mitrovici, većinsko srpsko stanovništvo je orijentisano prema Beogradu, a ne prema Prištini.

 

Takođe, ponovo čujem da se Jugoslavija raspala kao da ju je pogodio neki laserski zrak. Ta stara greška (ili bi bilo uputnije reći laž?) ponovo odzvanja na radiju i pojavljuje se u novinama kao da su pripadnici tri generacije jugoslovena ginuli za izgradnju neke virtuelne države koja je u stvari postojala samo u njihovim snovima. Međutim, istorija Jugoslavije, zemlje koja je postojala i koja je rođena uz velike žrtve naroda koji su platili cenu u krvi za svoju slobodu od nacista, je činjenica. To je bolna tačka Evrope: Jugoslavija, zemlja Južnih Slovena, uništena je. Zajedno sa njom i model za koji, po nekima, nije bilo mesta nakon pada Zida. Ono što je počelo nezavisnošću Slovenije izgleda da završava nezavisnošću Kosova, odnosno rasparčavanjem Srbije.

Možda sudije veruju da je njihovom odlukom nešto rešeno. Nisu ni svesni koliko greše. Mnogobrojna pitanja i dalje lebde u vazduhu: ko je dao oružje za OVK? Ko je te ljude obučavao? Gde su bili oni koji su bili u obavezi da zaštite Srbe na Kosovu? Koja je i kakva odgovornost u svemu tome na međunarodnoj zajednici?

 

Odluka Međunarodnog suda pravde sada može da dâ krila nacionalistima širom Evrope i van nje. Istina je da je slučaj Kosova bez sumnje jedinstven. Pitajte to srpske monahinje koje danas moraju da žive pod zaštitom međunarodnih snaga zbog konstantnih pretnji njihovih suseda kosovskih Albanaca. Sada, da li je možda neki od nacionalističkih lidera čuo argumente protiv poziva na zemlju i krv? Da li su ih čuli nacionalistički lideri 90-ih? Nažalost ne, stvarnost nam pokazuje da se metode svršenog čina pokazuju delotvornim kada su zvanične institucije i vlade previše slabe da se sa problemima uhvate u koštac. Veton Suroi, član pregovaračkog tima Albanaca u Rambujeu - čuvenog pokušaja uspostavljanja mira na Kosovu putem okupacije dela srpske teritorije – govorio je da svaki atentat albanaca i srpska reakcija automatski provociraju intervenciju međunarodne zajednice i samim tim izvestan uspeh separatista. Oni su već poznavali metodu svršenog čina, imajući u vidu slabost druge strane i, naročito, podršku najmoćnijih sila. U ovom slučaju, Sjedinjene Države su podržale projekat nezavisnosti kosovskih Albanaca, ali druge važne države međunarodne zajednice (Kina, Indija, Brazil i Rusija) i dalje ne priznaju nezavisnost koja je proglašena izdajom: mir na Kosovu je postignut jer je taj deo teritorije ostao u granicama Republike Srbije, a Jugoslovenske granice su ostale nepromenjene. Kosovo nikada nije bilo nezavisna republika.

 

U međuvremenu, nacionalisti širom sveta trljaju ruke. Naposletku, uprkos svim rezolucijama UN i preuzetim obavezama politika svršenog čina, nažalost, daje rezultate.

 

Zar ne mislite tako?