ОРИЕНТ ЕПРЕС

 

О трговцима и музичарима

 

14.11.2009.

 

Са Калемегданске тврђаве, која се поносно уздиже изнад целог краја, у центру Београда гледам ушће Саве у Дунав. Ако би кренуо узводно, могао би да прокрстарим цело ово фасцинантно полуострво: Балкан. Ако би, супротно, кренуо низводно, могао би да стигнем до Румуније. Реке су увек служиле људима, каткад за превоз војних трупа, каткад за трговину. Путевима, уосталом, може да се крстари или у ритму мира или у ритму ратних труба. Причајмо о новој реалности – која можда и није тако нова – о трговинским, економским и културним разменама које се догађају у Балканском региону. Поменимо и како грађани проводе слободно време.

 

Пре двадесетак година, широм југословенског простора, након вишедеценијског мировања, дошло је до експлозије национализама. Титов режим није дозвољавао националистичку реторику било које републике и избегавао је учешће маса у креирању политичког курса. Међутим, након његове смрти, лидери свих република целу једну деценију потпиривали су старе свађе, нетрпељивости и величали националне митове. Подсетимо се само скупа из 1987. године када је Милошевић искористио питање Косова како би лансирао своју политичку каријеру. Али, он није био усамљен. Широм земље, почели су да доминирају националистички симболи које је карактерисала искључивост и митолошка етничка чистоћа. Југославија је већ тада била у агонији. Мањински народи у појединим републикама, који су се осетили угрожено, реаговали су насиљем према националистима који су били спремни на све осим на помирење и мир. А изван граница Југославије? Не можемо рећи да је остатак Европе био пасиван када је реч о заустављању ширења фанатизма. Напротив, поједине одлуке европских лидера дале су крила националистичким вођама. Као последица, распршила се ионако крхка југословенска равнотежа. Рат у Словенији, Хрватској, на Косову, у Босни, заједно са безбројним потресима на разним странама оставили су за собом једну хаотичну ситуацију у којој је међународна заједница чешће била део проблема него део решења.        

Данас, без обзира на те немиле догађаје, старе пријатељске и трговачке везе полако се обнављају. У ствари, оне никад ни нису потпуно замрле, али рат и национализми су, у међувремену, узели свој данак. Привредна друштва и предузетници међусобно размењују добра и услуге широм „ex-Yu“, показујући тако по ко зна који пут, да је трговина много више од економије. Од супермаркета до продавница слаткиша, јужни словени проширују своје трговинске односе уздижући се тако изнад разних реторика и демагогија. О томе је почетком ове године говорио Тим Џуда, а недавно је угледни енглески магазин „The Economist“ то и потврдио: југосфера живи.  

Југосфера, међутим, нема везе са политиком. То је један територијални/географски континуитет где су трговински и економски односи, начин забаве, провођење слободног времена и културне активности заједничке, без обзира на постојање граница. Прошлог месеца позната певачица из Сплита, Северина, извела је концерт у Београдској арени пред више од 18000 гледалаца. Домаћа верзија Великог брата окупља учеснике из више република бивше заједничке земље. Притом, коришћење разних варијанти српско-хрватског језика – које су сада озваничене у засебне језике – наметнуле су de facto признавање једног истог језика са мањим варијацијама.

Када се помиње та заједница интереса, укуса и међусобне преко-граничне сарадње, говори се о термину espacio - „наш простор“, и то се узима здраво за готово. Овде се, међутим, не мисли на југоносталгију – многи од тих људи нису ни живели нити се сећају Југославије - већ о нечему сасвим другом: ради се о прихватању чињенице да политичке разлике – границе, партије – могу да буду компатибилне са суживотом у једном заједничком географском простору – Балкану – подразумевајући под тим размену и потрошњу који се намећу заједничким језиком и афинитетима.

Укидање виза грађанима Србије за путовање у Европску унију врло је близу. Следећи корак би требало да буде примена Споразума о стабилизацији и придруживању. Поменимо да би повећање инвестиција остатка Европе у Србију било на корист целог региона.

Питање Косова је још отворено и чека се мишљење Међународног суда правде о легалности једностраног проглашења независности. У вези са тим, има нешто интересантно: по први пут, НР Кина је дала своје мишљење у једном поступку пред Међународним судом правде.

Ноћ је пала на Београд. Приближава се зима и у ваздуху се то осећа. Иако може да се примети да је економска криза, многи људи су у кафеима, а за оне мало храбрије на улици су инсталиране плинске грејалице. Међу ноћним сенкама прожимају се и Сава и Дунав. Продавнице су отворене, а књижаре наговештавају ону чудесну радост до које се може доћи на страницама сваке добре књиге. Ми читаоци много дугујемо не само књигама, већ и библиотекарима, штампарима, издавачима, тако рећи свим трговцима и предузетницима који крстаре друмовима и рекама.

elimparcial.es