ORIENT EXPRESS

 

O trgovcima i muzičarima

 

14.11.2009.

 

Sa Kalemegdanske tvrđave, koja se ponosno uzdiže iznad celog kraja, u centru Beograda gledam ušće Save u Dunav. Ako bi krenuo uzvodno, mogao bi da prokrstarim celo ovo fascinantno poluostrvo: Balkan. Ako bi, suprotno, krenuo nizvodno, mogao bi da stignem do Rumunije. Reke su uvek koristile ljudima, katkad za prevoz vojnih trupa, katkad za trgovinu. Putevima, uostalom, može da se krstari ili u ritmu mira ili u ritmu ratnih truba. Pričajmo o novoj realnosti – koja možda i nije tako nova – o trgovinskim, ekonomskim i kulturnim razmenama koje se događaju u Balkanskom regionu. Pomenimo i kako građani provode slobodno vreme.

 

Pre dvadesetak godina, širom jugoslovenskog prostora, nakon višedecenijskog mirovanja, došlo je do eksplozije nacionalizama. Titov režim nije dozvoljavao nacionalističku retoriku bilo koje republike i izbegavao je učešće masa u kreiranju političkog kursa. Međutim, nakon njegove smrti, lideri svih republika celu jednu deceniju potpirivali su stare svađe, netrpeljivosti i veličali nacionalne mitove. Podsetimo se samo skupa iz 1987. godine kada je Milošević iskoristio pitanje Kosova kako bi lansirao svoju političku karijeru. Ali, on nije bio usamljen. Širom zemlje, počeli su da dominiraju nacionalistički simboli koje je karakterisala isključivost i mitološka etnička čistoća. Jugoslavija je već tada bila u agoniji. Manjinski narodi u pojedinim republikama, koji su se osetili ugroženo, reagovali su nasiljem prema nacionalistima koji su bili spremni na sve osim na pomirenje i mir. A izvan granica Jugoslavije? Ne možemo reći da je ostatak Evrope bio pasivan kada je reč o zaustavljanju širenja fanatizma. Naprotiv, pojedine odluke evropskih lidera dale su krila nacionalističkim vođama. Kao posledica, raspršila se ionako krhka jugoslovenska ravnoteža. Rat u Sloveniji, Hrvatskoj, na Kosovu, u Bosni, zajedno sa bezbrojnim potresima na raznim stranama ostavili su za sobom jednu haotičnu situaciju u kojoj je međunarodna zajednica češće bila deo problema nego deo rešenja.       

Danas, bez obzira na te nemile događaje, stare prijateljske i trgovačke veze polako se obnavljaju. U stvari, one nikad ni nisu potpuno zamrle, ali rat i nacionalizmi su, u međuvremenu, uzeli svoj danak. Privredna društva i preduzetnici međusobno razmenjuju dobra i usluge širom „ex-Yu“, pokazujući tako po ko zna koji put, da je trgovina mnogo više od ekonomije. Od supermarketa do prodavnica slatkiša, južni sloveni proširuju svoje trgovinske odnose uzdižući se tako iznad raznih retorika i demagogija. O tome je početkom ove godine govorio Tim Džuda, a nedavno je ugledni engleski magazin „The Economist“ to i potvrdio: jugosfera živi.  

Jugosfera, međutim, nema veze sa politikom. To je jedan teritorijalni/geografski kontinuitet gde su trgovinski i ekonomski odnosi, način zabave, provođenje slobodnog vremena i kulturne aktivnosti zajedničke, bez obzira na postojanje granica. Prošlog meseca poznata pevačica iz Splita, Severina, izvela je koncert u Beogradskoj areni pred više od 18000 gledalaca. Domaća verzija Velikog brata okuplja učesnike iz više republika bivše zajedničke zemlje. Pritom, korišćenje raznih varijanti srpsko-hrvatskog jezika – koje su sada ozvaničene u zasebne jezike – nametnule su de facto priznavanje jednog istog jezika sa manjim varijacijama.

Kada se pominje ta zajednica interesa, ukusa i međusobne preko-granične saradnje, govori se o terminu espacio - „naš prostor“, i to se uzima zdravo za gotovo. Ovde se, međutim, ne misli na jugonostalgiju – mnogi od tih ljudi nisu ni živeli niti se sećaju Jugoslavije - već o nečemu sasvim drugom: radi se o prihvatanju činjenice da političke razlike – granice, partije – mogu da budu kompatibilne sa suživotom u jednom zajedničkom geografskom prostoru – Balkanu – podrazumevajući pod tim razmenu i potrošnju koji se nameću zajedničkim jezikom i afinitetima.

Ukidanje viza građanima Srbije za putovanje u Evropsku uniju vrlo je blizu. Sledeći korak bi trebalo da bude primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pomenimo da bi povećanje investicija ostatka Evrope u Srbiju bilo na korist celog regiona.

Pitanje Kosova je još otvoreno i čeka se mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti. U vezi sa tim, ima nešto interesantno: po prvi put, NR Kina je dala svoje mišljenje u jednom postupku pred Međunarodnim sudom pravde.

Noć je pala na Beograd. Približava se zima i u vazduhu se to oseća. Iako može da se primeti da je ekonomska kriza, mnogi ljudi su u kafeima, a za one malo hrabrije na ulici su instalirane plinske grejalice. Među noćnim senkama prožimaju se i Sava i Dunav. Prodavnice su otvorene, a knjižare nagoveštavaju onu čudesnu radost do koje se može doći na stranicama svake dobre knjige. Mi čitaoci mnogo dugujemo ne samo knjigama, već i bibliotekarima, štamparima, izdavačima, tako reći svim trgovcima i preduzetnicima koji krstare drumovima i rekama.

 

elimparcial.es